Национална свест, Образовање и Просвета
Реформа усмерена ка образовном сектору односи се на ревизију издатих акредитација приватним основним, средњим и високим школама, чиме би се зауставило деградирање образовања и обезбедило да дипломе буду вредне, практичне и признате у земљи и иностранству. Тиме би се ојачале државне образовне институције које би испуњавале међународне стандарде квалитета, посебно у складу са системом Болоње. Повећањем броја часова практичне наставе, ученици и студенти би се адекватно припремали за реалне изазове на тржишту рада.
Средства која се тренутно преливају у приватни сектор усмерила би се на повећање плата наставног кадра у државним основним, средњим и високим школама. На тај начин бисмо решили проблем и омогућили адекватне плате наставницима који не само да преносе знање, већ и утичу на васпитање деце и омладине, и буђење њихове националне свести. Реформа би обухватила и континуирано стручно усавршавање наставника, као и омогућавање научно-истраживачког рада који одговара потребама привреде и друштва.
Дигитализација образовног система постала би кључна иновација. На факултетима би били уведени дигитални индекси, пријава испита преко онлајн платформи и приступ наставним материјалима, што би студентима олакшало школовање и смањило трошкове. Увођењем опције за онлајн наставу на свим факултетима омогућило би се већем броју младих да студирају, посебно онима из удаљених крајева или онима који раде уз студије.
- Ревизија акредитација
- Подршка државном образовању
- Јачање националне свести
- Задржавање талената у земљи
- Образовање усмерено ка квалитету
Систем образовних установа био би оснажен могућношћу генерисања сопствених прихода кроз сарадњу са привредом, пружање стручних курсева и специјализација или комерцијализацију научних истраживања. Ови приходи били би усмерени на смањење школарина на факултетима, повећање броја буџетских места и побољшање услова за рад наставника и студената.
Национална свест развијала би се кроз осмишљене образовне програме који подстичу младе да стечено знање користе у својој земљи. Ово би укључивало пројекте који указују на прилике за развој у Србији, као и стипендирање талентованих студената уз обавезу да свој допринос након школовања пруже у домаћим институцијама, за шта би били адекватно награђени. Србија би постала регионални центар високог образовања, привлачећи студенте из региона и генеришући додатне приходе за просветни систем.
Усаглашавање образовања са потребама тржишта рада, кроз анализе и планирање броја потребних стручњака из одређених области, омогућило би младима да након школовања лакше пронађу посао и допринесу развоју друштва. Све ове мере створиле би систем образовања који је инклузиван, модеран и усмерен на дугорочни развој Србије.